Možda, samo možda, proveri saobraćaj pre nego što se uključiš na glavni put.

Zamislite ovo: Auto se lagano ubacuje na glavni put, očigledno nesvestan činjenice da je drugi automobil već tu, prestižući treći. Klasičan recept za haos.

Hajde da ovo analiziramo. S jedne strane, vozač koji se uključuje na glavnu saobraćajnicu treba, znaš, stvarno da proveri ima li prometa koji juri niz traku pre nego što izleti kao da je sve njegovo. Nije to nuklearna fizika—radi se o osnovnom opstanku.

Ali, čekajte - šta je sa vozačem koji pretče? Ako su pratili šta se dešava na putu (što bismo se nadali), trebali su uočiti automobil koji je polako izbio sa sporedne ulice. Možda, samo možda, to je bio njihov znak da odustanu od manevra umesto da jure napred kao kaskader iz akcionog filma.

Dakle, ko je kriv? Iskreno, malo i jedni i drugi. Vozač koji se uključivao u saobraćaj nije ispoštovao zlatno pravilo ustupanja prava prvenstva, dok je vozač koji je preticao zanemario podjednako važno pravilo zdravog razuma. Jer stvari stoje ovako: to što možete da završite neki manevar ne znači uvek da treba da ga izvedete.