Japanci okreću leđa Kini, ulažu milijarde u Indiju
Toyota, Honda i Suzuki preusmeravaju više milijardi dolara iz Kine u Indiju, što označava duboku promenu u globalnoj automobilskoj industriji. Pre samo nekoliko godina, Kina je važila za neosporni centar sveta automobila. Danas se reflektori sele, a Indija izlazi na scenu kao novo obećanje rasta, a ne rizika.
Prema pisanju LiveMint-a, tri najveća japanska proizvođača automobila planiraju da ulože više od 11 milijardi dolara (oko 10,2 milijarde evra) u Indiju, čime će ova zemlja postati jedan od njihovih ključnih centara za proizvodnju i izvoz. Toyota i Honda planiraju proširenje lokalnih fabrika i povećanje kapaciteta, dok Suzuki namerava da poveća proizvodnju u Indiji sa 2,5 na 4 miliona automobila godišnje. Značajan deo te proizvodnje namenjen je izvozu, što jasno pokazuje da Indija ubrzano postaje nova globalna montažna baza.
Economic Times navodi da Toyota želi da podigne godišnju proizvodnju u Indiji na milion vozila i predstavi oko 15 novih ili osveženih modela do kraja decenije. Honda ide korak dalje i najavljuje izgradnju centra za električna vozila u Indiji, koji će vremenom snabdevati tržišta širom sveta.
Više faktora stoji iza ovog strateškog zaokreta od Kine. Kinesko tržište postalo je izuzetno zahtevno: lokalni brendovi vode bespoštedne cenovne ratove, a politički pritisci na strane firme sve su veći, pa su profiti svedeni na minimum. Reuters situaciju opisuje kao "prezasićeno tržište gde je cenovna konkurencija borba za opstanak".
Indija, s druge strane, nudi ono što Kina više ne može: otvorenu ekonomiju, manje političkih prepreka i izdašnu državnu podršku za investicije. Hindustan Times ističe da su japanska ulaganja u indijski transportni sektor porasla više od sedam puta između 2021. i 2024. godine, dok su investicije u Kini pale za 83 odsto u istom periodu. Potpuna promena pravca: pre pet godina, većina japanskog kapitala išla je ka Kini, danas ide ka Delhiju i Gudžaratu.
Toyota već ima dve velike fabrike u Indiji i blisko sarađuje sa lokalnim ogrankom Suzukija, Maruti Suzuki. Ova alijansa omogućava deljenje platformi i lanaca snabdevanja, što smanjuje rizik i ubrzava osvežavanje modela. Reuters dodaje da Toyota planira širenje mreže dobavljača i elektrifikacije, podržavajući indijski nacionalni cilj da do 2030. godine 30 odsto novih automobila bude na struju.
Suzuki, koji već dominira indijskim tržištem, dodatno učvršćuje svoju poziciju. U avgustu je kompanija potvrdila investiciju od 8 milijardi dolara (7,4 milijarde evra) u novu fabriku gde će se sklapati prvi električni modeli.
Honda nije otkrila iznos ulaganja, ali je za Reuters izjavila da će Indija postati njen novi globalni centar za razvoj i proizvodnju električnih vozila. Ova lokacija će snabdevati domaće tržište, ali i izvoziti u Aziju, Evropu, pa čak i delove SAD. Ovim potezom Honda jasno pokazuje da Indiju ne vidi samo kao prodajno tržište, već kao stratešku platformu za upravljanje narednom decenijom elektrifikacije.
Dok se Kina bori sa viškom kapaciteta i žestokim cenovnim ratom među domaćim brendovima, japanski proizvođači u Indiji vide novu šansu. Niži troškovi rada, brzo rastuće domaće tržište i povoljan poreski režim stvaraju ambijent koji podseća na kineski automobilski bum iz 2000-ih.
Indija se tako nameće kao treći globalni stub proizvodnje, uz SAD i Kinu, ali sa mekšim pristupom. Za razliku od konkurenata, ne pokušava da diktira uslove, već privlači investicije. Za japanske proizvođače to je retka strateška pauza, prilika da obezbede proizvodnju i profit dok električna revolucija traži svoj pravi ritam.
