Evropski bum električnih automobila 2025: Infrastruktura ne prati tempo

TradingPedia je analizirala podatke o registracijama iz Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA) za period januar–septembar 2024. i 2025. godine. Rezultati jasno izdvajaju lidere: Nemačku i Veliku Britaniju. Ove zemlje su prodale 599.962, odnosno 522.053 električna vozila, uključujući i baterijske električne (BEV) i plug-in hibridne (PHEV) modele.

Norveška, iako ima najveći udeo električnih automobila u Evropi – preko 96 odsto svih novih vozila – zauzima tek osmo mesto po apsolutnoj prodaji, što odražava njeno malo, ali gotovo potpuno elektrifikovano tržište. Švedska je odmah ispred, što pokazuje da tržišni udeo i ukupni obim prodaje ne idu uvek ruku pod ruku.

BEV vozila su porasla za 25 odsto, PHEV za 32

Na nivou Evrope, registracije potpuno električnih vozila porasle su za 25,4 odsto na 1,8 miliona jedinica, dok su plug-in hibridi skočili impresivnih 32 odsto na više od 918.500. Hibridni automobili (HEV) i dalje dominiraju ukupnim brojem, sa 3,45 miliona novih registracija – skoro koliko i benzinci (2,7 miliona) i dizelaši (0,8 miliona) zajedno.

Nemačka beleži najjači rast, sa 382.202 nova BEV (+38,3%) i 217.760 PHEV (+63,9%). U Velikoj Britaniji, prodaja BEV-a porasla je 29,5 odsto na 349.414, dok su PHEV-ovi skočili 38,2 odsto na 172.639.

Francuska i Španija pričaju suprotne priče. Španija je gotovo udvostručila prodaju BEV-a na 72.062 i više nego udvostručila PHEV na 86.681. Francuska je, s druge strane, zabeležila oštar pad plug-in hibrida od 26,8 odsto na 72.537. Holandija izgleda da je dostigla plato, sa usporavanjem rasta posle godina ekspanzije.

Ukupno, registracije električnih vozila širom Evrope porasle su 15 odsto, ali su plug-in hibridi (+40,5%) bili glavni pokretač rasta. Potpuno električni automobili porasli su skromnih 3,9 odsto, dok su hibridi pali za 6 odsto.

Sever Evrope i dalje drži primat po tržišnom udelu

Kada je reč o penetraciji tržišta, nordijske zemlje su i dalje nedodirljive. Norveška vodi sa 96,8 odsto svih novih automobila na struju, sledi Danska sa 68,7, Švedska sa 62 i Finska sa 56,6 odsto. Ove brojke jasno pokazuju koliko dosledne poreske olakšice i pro-EV politike ubrzavaju tranziciju.

Najveći skokovi ipak dolaze iz manjih tržišta. Letonija, Litvanija i Poljska su udvostručile broj električnih automobila u odnosu na 2024. Letonija je porasla 141,5 odsto, Litvanija 114,1 odsto, a Poljska 102,1 odsto. Kako TradingPedia primećuje, „ove zemlje pokazuju da i skromna tržišta mogu ostvariti izuzetan rast uz pravu politiku i podsticaje“.

Jaz u infrastrukturi

Analitičar TradingPedia-e, Majkl Fišer, opisuje evropsku električnu tranziciju kao „tržište sa dve brzine“. Zrela tržišta poput Nemačke i Velike Britanije beleže ogromne količine, dok centralna i istočna Evropa rastu rekordnim tempom. Ipak, upozorava da „uporni nedostaci u infrastrukturi za punjenje i oklevanje potrošača koče širu prihvaćenost potpuno električnih BEV vozila“.

Danas Evropa u proseku ima jedan javni punjač na svakih 13 električnih automobila. Da bi se rast nastavio, taj odnos mora drastično da se poboljša. Sledeća faza ekspanzije zavisiće manje od subvencija, a više od dostupnosti punjača, boljeg dometa baterija i ulaganja u infrastrukturu – posebno na tržištima u razvoju.

Tranzicija različitim tempom

Evropska električna revolucija ne pokazuje znake usporavanja, ali ostaje neujednačena. Zapadna tržišta su stigla do tačke gde praktičnost i pristup punjačima diktiraju prodaju, dok istočna Evropa još uvek sustiže. Ishod će zavisiti od toga koliko brzo će ultra-brzi punjači biti postavljeni i da li će vlade uspeti da usklade svoje politike.

Ako Evropa to postigne, ciljevi elektrifikacije za 2030. mogli bi biti dostižni. U suprotnom, kontinent rizikuje da se vrati na ono što jedan analitičar naziva „tvrdoglava inercija dobrog starog dizela“.