Rekordna emisija ugljenika: Zeleni zaokret posustaje širom sveta

Globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte dostigle su rekord 2024. godine, popevši se na 40,8 milijardi tona CO₂ ekvivalenta, što je pola milijarde više nego prethodne godine. Najnoviji izveštaj Energijskog instituta otkriva sumornu sliku: uprkos rekordnim ulaganjima u obnovljive izvore, svetska ekonomija sve dublje tone u zavisnost od fosilnih goriva.

Glavni zagađivači ostaju isti: Kina, Indija i Sjedinjene Države. Kina sama doprinosi sa 31% svetskih emisija CO₂, odnosno sa 12,5 milijardi tona godišnje. Iako zemlja ubrzano gradi solarne i vetroelektrane, paralelno otvara nove termoelektrane na ugalj pod izgovorom „energetske sigurnosti“. Rezultat je svojevrsni obrnuti zeleni marketing: obnovljivi izvori se povećavaju, ali ne zamenjuju fosilna goriva.

Indija beleži brz rast emisija, što odražava ubrzan razvoj i smanjenje siromaštva. Sa 3,3 milijarde tona godišnje, njen ekološki otisak je za 24% veći nego pre deset godina, a glavni pokretači su i dalje ugalj i nafta.

SAD se izdvaja kao retka pozitivna priča. Njihove emisije su pale ispod nivoa iz 1990. godine, uprkos rastu broja stanovnika. Ovaj pad je uglavnom posledica zamene uglja prirodnim gasom i obnovljivim izvorima.

Evropa je u poslednjih deset godina ostvarila smanjenje od 15%, predvođena Nemačkom i Velikom Britanijom. Istočna i južna Evropa, međutim, zaostaju, sputane ekonomskim teškoćama ili političkom inertnošću.

U ostatku sveta trend je isti: rast. Emisije u Africi su porasle za 25% u poslednjoj deceniji, a u Latinskoj Americi i Aziji za skoro 10%. Obnovljivi izvori energije još uvek ne stižu da pokriju sve veću potražnju, a ni da ozbiljno potisnu postojeću upotrebu fosilnih goriva.

Zaključak izveštaja je jasan: trenutni napori nisu dovoljni. Emisije i dalje rastu, klimatski ciljevi postaju nedostižni, a ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5°C se sve više udaljava. Planeta se kreće brzo, ali u pogrešnom pravcu.