Teslini senoviti taksiji: gde robot vozi, a čovek samo posmatra

Tesla se tiho vratila u centar pažnje, ovoga puta bez pompeznog događaja ili bučne serije tvitova Elona Maska. Umesto toga, potez je gotovo neprimetan, skriven duboko u Teksasu. U Ostinu, flota Tesla Model Y vozila sada klizi ulicama pod oznakom „robotaksi“. Ipak, kao i uvek kod Tesle, đavo se krije u detaljima.

Na prvi pogled, ova vozila izgledaju kao da se sama voze, vođena dugo obećavanim Autopilotom koji je godinama unazad trebalo da naučini naučnu fantastiku svakodnevicom. Ali u njima ipak sedi neko. Ne za volanom, već na mestu suvozača: operater čije je prisustvo više formalnost nego potreba. Tako Tesla može da tvrdi da su vozila bez vozača, dok zapravo ljudska ruka ipak vreba da zauzda ćudi veštačke inteligencije pre nego što postanu opasne.

Ova usluga nije dostupna svima. Ne radi se o lutriji za prosečnog građanina, već o pažljivo biranoj privilegiji za influensere i lojalne fanove Tesle. Za one čiji profili na društvenim mrežama već sadrže kabl za punjenje u pozadini i koji Muskovo ime izgovaraju gotovo religiozno.

Vožnja košta 4,20 dolara. Nije mnogo, zar ne? Ali dobiti vožnju je sasvim druga priča. Robotaksi možete pozvati samo između 6 ujutru i ponoći, i to isključivo kad je vreme sunčano, bez kišobrana na vidiku. Šta se dešava kad iznenada grune nevreme nad gradom? Niko ne zna. Možda Tesla samo stane pored puta i duri se kao dete koje je upalo u baru.

Rezervacije se obavljaju putem aplikacije koja zadovoljava sve zahteve digitalnog doba: ekrani, podaci, izbor muzike, sve je uglađeno, baš kao kod Waymo-a ili bilo kog drugog futurističkog servisa. Pa ipak, Tesla ne trubi o ovome na sva zvona. Zašto? Zato što bi svaki kvar ili tehnička greška mogla biti bolna tačka za kompaniju čiji sjaj već bledi u Americi, Evropi i Kini. Nekadašnji simbol inovacija, danas velika nepoznanica.

Tako je Teslin robotaksi stigao - na neki način. Stojeći na pragu, još uvek neodlučan da uđe unutra.