Francuska i Španija odbijaju odlaganje zabrane motora na benzin
Pismom su Pariz i Madrid još jednom potvrdili svoju čvrstu posvećenost zelenoj tranziciji. Upozoravaju da bi svako razvodnjavanje ili odlaganje zabrane potkopalo poverenje u evropsku klimatsku politiku i usporilo put Unije ka ugljeničnoj neutralnosti do 2050. godine.
Nema povratka na plug-in hibride
Francuska i Španija su odbacile i predloge da se produži životni vek plug-in hibrida, što su poslednjih meseci predlagale pojedine članice EU kao kompromis. Po mišljenju ove dve vlade, takav potez bio bi korak unazad, a ne napred. Ipak, priznaju da prelazak na potpuno električna vozila donosi ozbiljne izazove za evropsku auto-industriju i zahteva snažne mehanizme podrške. Njihov zajednički predlog predviđa ciljane podsticaje kako bi proizvođači nastavili da ulažu u elektrifikaciju, umesto da od nje odustanu pod pritiskom tržišta.
Rastuće podele u Evropi
Ova izjava doliva ulje na vatru sve dubljih podela unutar EU oko tempa dekarbonizacije automobilske industrije. Italija, Slovačka i Nemačka već su izrazile nezadovoljstvo, smatrajući da su očekivanja u pogledu potražnje za električnim vozilima nerealna. Navode da je interesovanje kupaca i dalje slabo, troškovi proizvodnje visoki, a pretnja po radna mesta sve veća. Nekoliko proizvođača automobila već je smanjilo investicije, tražeći načine da ostanu profitabilni bez masovnih otpuštanja.
Zakon naspram realnosti
Konačni zakonodavni paket koji potvrđuje zabranu motora na unutrašnje sagorevanje od 2035. očekuje se do kraja 2025. godine. Do tada, većina velikih proizvođača igra na sigurno, nudeći i električne i benzinske modele kako bi zadovoljili različite zahteve tržišta. Čak i Ferrari, koji razvija svoj prvi potpuno električni automobil, nema nameru da se odrekne svojih legendarnih V motora.
Evropska klimatska raskrsnica
Stav Francuske i Španije pokazuje da zelena tranzicija više nije samo ekološko pitanje, već test strateške kohezije u Evropi. S jedne strane su oni koji po svaku cenu žele da ispune klimatske ciljeve, a s druge oni koji strahuju od gubitka industrijske konkurentnosti. Zabrana od 2035. godine postaje evropski test izdržljivosti, koji će pokazati da li kontinent može da spoji ekološke ambicije sa ekonomskom realnošću ili će se podeliti na one koji ulažu u budućnost i one koji se drže prošlosti.
